Iz Njemačke i danas stiže podrška ideji osnivanja evropske vojske — kancelarka Angela Merkel smatra da u Evropi treba razvijati duboku vojnu saradnju, saopštio je predstavnik njemačke vlade Kristijan Virc.
Prema riječima Virca, Merkelova smatra da u Evropi treba razvijati duboku vojnu saradnju i da je to projekat budućnosti, prenijele su RIA Novosti, pozivajući se na lokalne medije.
Ideju stvaranja armije podržala je i ministarka odbrane Njemačke Ursula fon der Lejn i ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra, međutim, da je osnivanje vojske Evropske unije u ovom trenutku nemoguće i da su sve izjave u vezi sa tom idejom samo vrsta probnog balona i pokušaja da se ova zajednica osamostali u vođenju bezbjednosne politike.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker juče je izjavio da bi trebalo osnovati evropsku vojsku koja bi u ovom trenutku mogla konstruktivno da se suoči sa opasnostima na granicama EU i omogući racionalnije vođenje evropskih vojnih troškova.
„Slika Evrope dramatično je poljuljana. Kada je reč o spoljnoj politici, stiče se utisak da nas ne uzimaju za ozbiljno“, rekao je Junker.
Aleksandar Radić kaže za Sputnjik da je u sjenci ukrajinske krize bilo očekivano da će Evropska unija otići korak dalje u odnosu na ono što je do sada učinila, uz jasniju diferencijaciju u odnosu na NATO.
„Očigledno je da EU želi da samostalnije vodi svoju bezbjednosnu politiku, prije svih Francuska i Nemačka. I kroz modernu historiju, Francuska je to za vrijeme De Gola jasno stavljala do znanja“, kaže Radić.
Junkerova izjava, međutim, otvara pitanje kako je tako nešto moguće u trenutku kada prostor koji pokriva većina članica EU pokriva i Sjevernoatlantska alijansa, čije su vodeće zemlje istovremeno i vodeće zemlje u EU.
Radić smatra da je Evropi, u svijetlu sadašnjih dešavanja, prije svega situacije u Ukrajini, potrebno da stekne samopouzdanje. Međutim, osnivanje vojnih snaga pod oznakom EU sada je nerealno iz više razloga.
„Ne može se tako nešto očekivati u ovom trenutku. Jednostavno, nemate konsenzus u samoj Evropskoj uniji, koja se sastoji od 28 nezavisnih država. Drugo, Vašington bi itekako bio protiv nečeg takvog“, kaže Radić.
On smatra da bi jedinstvene oružane snage Unije, u određenoj formi, bile moguće tek kada bi unutar EU ojačale veze među članicama i kada bi se stvorila naddržava, koja bi obezbijedila odgovarajuću hijerarhiju i strukturu neophodnu za postojanje jedinstvene vojske.
Njemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejn upravo je izjavila da je sigurna da će njena djeca ili unuci doživeti „Sjedinjene evropske države“, koje će imati zajedničku vojsku.
U ovom trenutku, EU je daleko od toga i izjava o zajedničkoj vojsci je samo politička poruka, zaključuje Radić.